Ispunjavajući svoje državne dužnosti Ana Brnabić je odradila i kratku smenu na štandu SNS-a, a potom se pohvalila da su svraćali samo građani „dobre energije“ koji su pružali podršku „pristojnoj Srbiji“. Nije nas obavestila da li im je uz blokčiće i hemijske olovke podelila i kolumnu Dragana J. Vučićevića u kojoj je na pristojan način objasnio kako izgleda svet izvan naprednjačkog štanda u kom je „beskičmenjak, licemerni ljigavac, nebitnjaković sa harizmom kuvane lignje… rektalni Đokica“ pravo lice blokaderskog pokreta. Ni da li im je umesto toga nudila objavu Predraga Azdejkovića, člana Upravnog odbora RTS, u kojoj se izruguje tragediji rečima: „Čujem da blokaderi sada pevaju – ko ne skače s petog sprata taj je ćaci“, koja se sjajno nadovezuje na njegovu prethodnu analizu slučaja prebijanja penzionera Ilije Kostića: „Policija vrši besplatnu operaciju promene pola ako ih isprskate biber-sprejom“.
Procenjeno je da je pravi trenutak da se Vučićeva teza iz januara o „blokaderima“ koji bi kada bi došli na vlast „silovali žene i vodili decu u janjičare“, doradi slikom o krvoločnim profesorima i neempatičnim studentima koji se drogiraju, orgijaju, biju poštene policajce i makljaju žene
Nije ni morala, tabloidi su uredno prenosili sve „pristojne informacije“ tog tipa i pravilno hranili naprednjačko biračko telo, ali je ipak mogla da priloži doprinos koji je dala na Odboru za obrazovanje kada je kroz urlanje izložila svoje viđenje situacije na Filozofskom fakultetu: „Šta rade tamo čitave noći? Ko trpi zlostavljanje? Je l’ bilo silovanja? Je l’ se drogiraju? Ima li pirotehničkih sredstava?“ Tu izjavu „pristojna Srbija“ nije mogla da pročita u tabloidima jer su čak i oni u ovom trenutku kulturološki jedan stepen iznad vlasti, pa su iz svojih citata izbacili silovanje, s obzirom na to da bi se Brnabićkina insinuacija bez dokaza, mogla okarakterisati kao širenje panike. Baš kao što smo tokom izlaganja ministra Darka Glišića na Pinku videli neočekivanu reakciju voditelja za koje smo mislili da mogu da progutaju baš sve što dolazi od vlasti. Iako su Jovana Maksimović i Predrag Sarapa zadovoljno i sa mnogo odobravanja klimali glavom na Glišićevu poruku roditeljima da „tamo gde vidite da je još uvek dekan blokader ne upisujte decu“, oboje su se zaledili kada je dodao: „Ne upisujte decu na blokaderske fakultete, jer će vam ih vratiti kao ovu devojku iz Šapca – u kovčegu.“
Teško je poverovati da je smrt studentkinje bila okidač da najviši funkcioneri vlasti postanu gori od tabloida i da počnu da se utrkuju u izjavama na koje bi trebalo da reaguje nadležno tužilaštvo. Pre će biti da je do promene došlo nakon lokalnih izbora koje je vlast dobila sa 10:0, baš kao što je obećala i unapred sredila, ali uz koje je dobila i nova saznanja o stvarnom rejtingu koji ima.
Procenjeno je da je pravi trenutak da se teza o „blokaderima“ (vlast im i dalje tako tepa iako već godinu dana ništa nije blokirano) koju je u januaru plasirao Aleksandar Vučić rečima da bi kada bi sutra došli na vlast „silovali žene i vodili decu u janjičare“, doradi i da se svi angažuju na stvaranju slike o krvoločnim profesorima blokaderima i neempatičnim studentima koji se drogiraju, orgijaju, biju poštene policajce i makljaju žene.
Posle fijaska nezakonitog upada u Rektorat koji mu se vratio kao bumerang, Vučić pokušava da dalje zloupotrebljava tragičnu smrt studentkinje Milice Živković, i neodgovorno govori o ubistvu
Miodrag Jovanović
Zbog toga je UKP u pratnji kamera Informera i upao u Rektorat (trebalo je snimiti dokaze nečastivih radnji ili bar izmisliti da ih ima), a takođe je trebalo i da ministri poput Glišića iskoriste funkciju za satanizaciju studentskog pokreta. A u okviru kakvog pravnog sistema se to radi, objasnila je profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić: „To je nešto čudovišno, to je nešto što je na ivici ozbiljnog krivičnog dela širenja panike i sad se postavlja pitanje da li će UKP uleteti u prostorije gde je Glišić, ili u televiziju na kojoj je dao takvu izjavu i ispitivati eventualno krivično delo koje je napravio? Ja sam sigurna da neće i u tome je suština.“
I nije. Što je bilo dovoljno da se neblokaderski profesori oglase (Čedomir Antić je izjavio da je tragična smrt studentkinje očekivan ishod zla koje se dešava na tom fakultetu), ali i da preostali ministri daju dodatni doprinos. Prvi nakon Glišića je istrčao Boris Bratina i krajnje iskreno rekao da studenti „nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“. Nema sumnje da je samo naivno preneo lični utisak koji je stvorio sedeći u Vladi i gledajući kako napreduju policajci koji su mučili, tukli i pretili silovanjem, ali nepoznavanje zakona ili nemogućnost da ukapira šta je stvarno rekao ne amnestiraju ga od dela koje je počinio u okviru zabrane diskriminacije po političkoj osnovi – govor mržnje, podsticanje drugih na nasilje protiv studenata, ponižavajuće postupanje i zastrašivanje.
Sad se postavlja pitanje da li će UKP uleteti u prostorije gde je Glišić, ili u televiziju na kojoj je dao takvu izjavu i ispitivati eventualno krivično delo koje je napravio
Vesna Rakić Vodinelić
Za sada mu se nijedan ministar nije priključio u toj vrsti satanizacije, mada je Dejan Vuk Stanković još ranije predložio da se problem reši na način na koji je to učinila Margaret Tačer („pohapsite stoku“), ali je bio daleko mudriji od Bratine pa nije izjavio šta je rekla, a kasnije je objašnjavao da nije mislio baš na tu rečenicu. Bratini je ipak stigla pomoć, ali od poslanika SNS Nebojše Bakareca koji je nakon objavljivanja studentske liste (navodno ju je policija našla u Rektoratu i odnela Nebojši Krstiću da bi je objavio na Iks mreži), optužio studente za „antisrpski projekat“. Kao dokaz je naveo svoju analizu etničkog porekla svakog sa liste koja ga je dovela do zaključka da tu ima 66 odsto pripadnika nacionalnih manjina i stranaca, dok su ostali „autohtoni antisrbi“. I, naravno, nadležni tužilac nije reagovao zbog širenja mržnje na nacionalnoj osnovi.
Imajući u vidu da su evrointegracije već pod velikim znakom pitanja čak i bez takve retorike, da je otpor splasnuo i da je vlast kako-tako dobila 10:0, postavlja se pitanje – zašto sada ne stanu, već idu na daljnje provokacije i daljnje rušenje zakona i institucija?
„Imam samo jedan kratak odgovor – zato što znaju da neće biti kažnjeni u vremenu koje neposredno predstoji, a misle da će ih ‚naša porodica‘ uvek štititi“, kaže Vesna Rakić Vodinelić.
Može im se, a može se i predsedniku, posebno kada umesto da uzleti, što je očekivao nakon upada u Rektorat, aterira na zadnjicu, kao što se to dogodilo nakon govora Vladana Đokića. Izbezumljen od besa jer je procenio da ima ozbiljnu konkurenciju, brecnuo se na novinare da se možda neće kandidovati za premijera jer „više nije mlad čovek“, ali je dodao „ali sam mnogo mlađi od vašeg Pape“. Ako je mislio na papu Lava onda jeste mlađi – 14 godina (mada je to poređenje diskriminacija po starosti) a ako je mislio na Đokića koji po našim zakonima nije ni blizu penzije (taj nadimak je izgleda njegova nova duhovita doskočica) onda je razlika manja od sedam godina.
Vučić je ovih dana sa Ustavom na „ti“, imajući u vidu da nije bitno šta u njemu piše, već je bitno da o njegovoj povredi arbitrira Vladan Petrov
Međutim, Vučić se tu nije zaustavio, već je odlučio da prekrši još poneki zakon i najavio hapšenje profesora FPN (obrazloženje je suviše besmisleno da bismo ga preneli), ali i da smrt studentkinje proglasi ubistvom, pre nego što su završene istražne radnje.
„To je, naravno, kršenje Ustava koji gonjenje učinilaca krivičnih dela propisuje kao nadležnost tužilaštva. Ono jedino i može, na osnovu dostupnih činjenica do kojih je policija došla u istrazi, da izvrši pravnu kvalifikaciju tih činjenica. Ali ovo što Vučić radi nije ništa novo. O njegovom neustavnom uplitanju u rad pravosuđa CEPRIS je već objavio studiju. Tome Vučić pribegava kad god misli da to može da mu koristi politički. Podsećam, tako je u do danas nerazjašnjenoj pucnjavi ispred Skupštine pohitao da govori kao o aktu terorizma. Posle fijaska nezakonitog upada u Rektorat koji mu se vratio kao bumerang, Vučić pokušava da dalje zloupotrebljava tragičnu smrt studentkinje Milice Živković, i neodgovorno govori o ubistvu“, kaže Miodrag Jovanović, profesor na Pravnom fakultetu.
Ali i to mu se može s obzirom na to da je ovih dana sa Ustavom na „ti“, imajući u vidu da nije bitno šta u njemu piše, već je bitno da o njegovoj povredi arbitrira Vladan Petrov koji je već uočio blokadere gde im nije mesto, odgovornost rektora i dekana, skladištenje opasnih materijala na fakultetu, ali ne i da predsednik krši Ustav.
